UV-VIS spektroskopija je naučna tehnika koju znanstvenici koriste da bi dobili informacije o različitim materijalima. Veoma je korisna jer znanstvenicima govori od čega su stvari sačinjene na osnovu količine svetlosti koju apsorbiraju. Ova tehnika se temelji na usmeravanju zraka svetlosti na materijal i merenju kako se svetlost ponaša dok ga udara. (Kada svetlost udari u materijal, deo nje biva apsorbovan od elektrona koji čine taj materijal.) Energija svetlosti uzrokuje da elektroni skoče na više energijske nivoe. Znajući kako se ovi elektroni pomeraju, znanstvenici mogu da dobiju vredne informacije o supstanci, uključujući kako se različiti hemijski sastojci ponašaju i kako ih je moguće primeniti u oblastima poput medicine, ekološke nauke i nauke o materijalima.
Naucičari često koriste UV-VIS spektroskopiju da ispituju da li i koji hemijski sastojci se nalaze u uzorku tvari u laboratorijskim uslovima. To postižu šaljući svetlo različitih boja, ili talasnih dužina, na uzorak tvari. Zatim zapisuju koliko svetla prođe kroz uzorak u odnosu na to koliko ga uzorak apsorbira. Ovaj proces im omogućava da izrade specifičnu sliku poznatu kao apsorpcijski spektrum. Ovaj spektrum prikazuje apsorpciju i prosleđivanje svetla kroz uzorak. Boje koje se apsorbiraju zavise od strukture tvari, pa ovaj apsorpcijski spektrum pruža korisne informacije o tome od čega je uzorak sačinjen.
Iako se ideja UV-Vidljive spektroskopije može činiti složena, zapravo ima brojne praktične primene u našim dnevnim životima. Na primer, ovaj metod mogu koristiti lekari da odrede nivo hormona ili vitamina kada su njihovi nivoi izravno mereni u osobi krvi ili urina. WHO čini ovo vrlo važnim za razumevanje zdravlja pacijenta. Takođe može pomoći naučnicima da odrede da li postoje štetne materije, kao što su zagađivači, u vodi ili tlu. Ovo nam pomaže da čuvamo naš okružaje bezbednim i čistim. Da bi se proučavale male čestice (poput one na nanoskali) u materijalnoj nauki, kao i u solarnim panelima, laserima itd., koristi se UV-Vidljiva spektroskopija. To omogućava istraživačima da prouče različite spojeve i njihove mehanizme.
Postoji mnogo lepih nijansi boja: plava, zelena, narandžasta, žuta, crvena, ljubičasta. Ove boje su posledica strukture tvari i raspoređivanja njihovih elektrona. Elektroni bojovitog spoja skaču na viši nivo energije kada ga osvetli svetlo. To stvara razmak ili rupu u molekulu. Uzbuđivanje elektrona se kreće unutar i oko molekula i uzrokuje određenu boju svetlosti koja se odbija od spoja. Naucnici mogu da saznaju više o elektronskoj strukturi tvari proučavanjem ovih boja i kako bi se one mogle koristiti u raznim primenama.
UV-Vis spektroskopija se takođe može koristiti za proučavanje elektronske strukture različitih molekula i materijala. Postoji više vrsta svetlosti, uključujući UV (ultrafiolete) svetlost, vidljivu svetlost i infracrvenu svetlost. UV ima najkraću talasna dužina, stoga ima veću energiju. S druge strane, infracrvena svetlost ima duže talasne dužine i manju energiju. UV-Vis spektroskopija: UV svetlost omogućava naučnicima da detaljno prouče osobine tvari. Absorpcija ultrafioletne svetlosti može izazvati hemijske promene i osloboditi elektrone da se pomaknu na različite energetske nivoje. Proučavanjem svetlosti koja nastupa posle ovih promena, naučnici mogu proceniti elektronsku strukturu tvari koju proučavaju.
Copyright © Shanghai Labtech Co.,Ltd. All Rights Reserved