Електрична проводљивост се односи на то колико лако струја тече кроз материјале. То је као река која тече кроз долину. Неке реке теку брзо и лако, док друге полако капају или се чак могу заглавити. Мерење које користимо да меримо колико добро тече електрична енергија изражава се у јединицама сименса по метру (С/м). Разумевање способности различитих материјала да проводе електричну енергију је изузетно важно у различитим областима као што су наука, инжењеринг и технологија. Та информација нас учи функционалној механици материјала и одговорима на различите околности, што може бити изузетно корисно у земљи.
Мерач проводљивости помаже научницима да схвате колико је нешто проводљиво. Ово је посебан уређај који вуче мало струје кроз тестиране материјале. Мери напон на том материјалу, слично као мери колико нешто тече у реци. Мерач мери колико струје пролази кроз материјал, а очитавање мерача говори научницима колико добро материјал спроводи електричну енергију. Ово им омогућава да науче о својствима материјала и како се он може користити у различитим контекстима.
У науци је изузетно критично да електрода за мерење пХ исправно и за добијање поузданих резултата. Конзистентност подразумева да када добијамо исту ствар много пута, треба да добијемо исту ињекцију сваки пут. Ваша тежина је пример овога; ако измерите исти предмет више пута добијате сличне бројеве на ваги. То значи да су наша мерења веома блиска стварној вредности и да се могу сматрати тачним, попут добијања правог одговора на тесту из математике.
Електрична проводљивост је веома интересантна особина јер сваки материјал може имати различите вредности. Одређени материјали (ми их зовемо проводници) омогућавају струји да плута кроз њих као да су брза река која се креће низводно. Одређени материјали (нпр. пластика) уопште не проводе електричну енергију (попут мале реке блокиране гомилама камења). Овај контраст у проводљивости може помоћи научницима у одабиру одговарајућих материјала за одређене задатке.
Научници користе утицај температуре на електричну проводљивост чврстих тела између метала и изолатора да би разумели како се чврсте материје понашају у одређеним ситуацијама. Илустрације ради, ако гледају материјал који ће бити изложен веома високим температурама, можда ће желети да процене како се његова електрична проводљивост мења како се загрева или хлади. Ове информације им омогућавају да потом независно предвиде перформансе материјала у условима у стварном свету — на пример, који се користе у електронским уређајима или другим технологијама.
Научници имају неколико различитих опција за побољшање електричне проводљивости. Ове методе могу укључивати додавање других материјала, што мења начин на који се оригинални материјал понаша. Они такође могу загрејати материјал на одређене температуре да виде да ли му то помаже у ефикаснијем провођењу електричне енергије. Други метод је коришћење ласера за промену структуре материјала на микроскопском нивоу. Ово истраживање испитује различите приступе помоћу којих научници могу наставити да побољшавају електричну проводљивост на нове начине.
Чак иу медицинском пољу, ове врсте материјала су потребне које омогућавају да струја ефикасно путује. Неки медицински уређаји, као што су пејсмејкери и дефибрилатори, користе електричне сигнале за контролу срца. Ако ови уређаји не садрже одговарајуће материјале, са довољном проводљивошћу, можда неће функционисати како треба, а то може да доведе пацијенте у опасност“, наводи се у прорачуну у саопштењу.
Компанија са цертификатом ИСО9001 ТУВ
Ауторско право © Схангхаи Лабтецх Цо., Лтд. Сва права задржана
EN
AR
BG
CS
DA
NL
FR
DE
EL
HI
IT
JA
KO
PL
PT
RO
RU
ES
SV
CA
TL
IW
ID
SR
SK
VI
ET
HU
TH
TR
FA
AF
MS
GA
MK
BN
BS
LA
MN
NE
